„И оградих храм у мјесту званом Цетиње“
4. јануара 1485. године господар Зете Иван Црнојевић, након преношења сједишта Зетске митрополије с ријечког града Обода на Цетиње, издао је Цетињском манастиру, изграђеном истовремено кад и црква посвећена рођењу Богородице, оснивачку повељу у којој пише: "И оградих храм у мјесту званом Цетиње, и назвах га Митрополијом зетском, ако угодно буде милостивој госпођи (Богородици). И ту поставих митрополита кир Висариона да влада свим, и послије њега његови насљедници".
Још мало, мало, браћо, и пут ће се наш кончити
На данашњи дан, 5. јануара 1880. године рођен је Владика Николај Велимировић у селу Лелић код Ваљева.
Извештај Савета патријараха и поглавара Цркава у Јерусалиму
Хришћанска заједница у Светој земљи наставља да се суочава са ескалацијом насиља, економским тешкоћама и ограничењима богослужења, при чему цркве, школе и болнице трпе значајна оштећења.
Богдан Деспотовић: Како једна судска одлука може лишити Молдавску митрополију 800 храмова?
Одлука Апелационог суда у Кишињеву од 25. новембра 2025. године прети да постане „црни лабуд“ за Православну цркву Молдавије. Спор око сеоског храма створио је правни механизам који прети да сруши монопол Московске патријаршије на верско наслеђе земље већ 2026. године.
Митрополит најробијски Макарије: Како је Свети Хризостом започео своју мисионарску путању на афричком континенту
Оца Хризостома Папасарантопулоса (1903–1972), великог мисионара и савременог апостола Источне Африке, Свети синод Александријске патријаршије уврстио је у диптихе светих 8. октобра 2025. године. Портал "Живот Цркве" доноси превод предавања митрополита најробијског г. Макарија, одржаног у Солуну 2019. године.
Илијан Минчев: Крај црквене демократије на Кипру? Архиепископ Георгије гради вертикалу власти под плаштом реформи
Под плаштом исправљања процедуралних недостатака црквеног устава, на Кипру се одвија опсежна операција узурпације власти, чији је циљ чишћење црквеног поља од опонената и цементирање геополитичког курса који је користан спољним играчима, али не нужно и јединству саме Кипарске цркве.
Архимандрит Петар (Драгојловић): Црква није преки војни суд
Црква врло често у својој историји, у њеном начину деловања, признаје и користи такозване „привремене границе очекивања". Црква дакле често пута мајчински и човекољубиво чека да се поједини људи или целе заједнице тргну из таме неке јереси у коју су упали, ка светлости истине, не осуђујући их одмах, по неком аутоматизму.