Празник Рођења Господа нашег Исуса Христа по телу је и позив да допустимо да се Оваплоћена Реч настани у нама, како бисмо и ми постали речи утехе и наде.

Историчар Пеђа Вукић о стогодишњици Мојковачке битке

И Божије постаје оно што је људско, а људско оно што је Божанско, начином размене и узајамног несливеног прожимања (perihoriseos) и ипостасног крајњег сједињења. Јер је Један (Христос) који је и оно био вечно (тј. Бог), и ово постао касније (тј. Човек).

„Једнога дана сви ћемо стати пред лице Господње", рекао је митрополит Антоније Блум у својој погребној беседи. „Отац Лав је од младости своје срце предао сиромаштву и стајаће пред Господом празних руку, јер је све дао, знајући да је грешник чија је једина нада у љубави Божијој. А ми ћемо рећи Господу: ја сам био само поље; отац Лав је био сејач, а Твоја реч беше семе."

Шта је то празник? Вечито питање које тражи стално и изнова нов одговор, посебно данас када постоји озбиљна криза у његовом схватању. Живимо у доба постмодерне и свет око нас се све мање радује, у човеку се брише његова веома важна карактеристика ”homo adoransa”, бића славља и радости, а живот пролази испуњен страхом, стрепњом и бригом! Празници постају само ”мале паузе”, у иначе бесмисленом, тегобном и радом оптерећеном времену и животу.

То, у разговору за празнични број "Новости", истиче Његово преосвештенство владика западноевропски Јустин.

Архиепископ Димитрије Ројстер (1923-2011) био је први рођени Американац, преобраћеник из протестантизма, хиротонисан за православног епископа. Године 2016, пет година након његовог упокојења, приликом отварања гроба ради преноса и поновног сахрањења у новој крипти Саборног храма Светог Серафима у Даласу, пронађене су нетљене мошти светитеља епископа.

Вођени духом сопственог времена, а не историјским чињеницама, некад ни простом логиком, део медија и интелектуалаца напунио је интернет текстовима о „контроверзном“ српском светитељу – владики Николају Велимировићу.