Протојереј-ставрофор Мирољуб Срб. Ружић: Поводом догађаја у Изнику, некадашњој Никеји
Посебно је значајно да град Никеја (данашњи Изник) и сама црква Свете Софије у којој је одржан Седми васељенски сабор сада стоје под исламском управом, а историјски храм је претворен у џамију.
Архимандрит Петар (Драгојловић): Чувајмо се секташтва Манастира Есфигмен!
Светогорски али на жалост и секташко - расколнички Манастир Есфигмен, нашао је у последње време неке своје гласноговорнике и у нашој околини.
Весна О. Марковић: О једном искушењу Светог Григорија Богослова
За овај скромни рад, одабрали смо и превели једну Григоријеву песму из циклуса етичких песама где, на наше велико изненађење, Светитељ, у недоумици и дијалогу са Богом, самим собом и читаоцем, покушава да разреши немилу дилему: да ли је боље да живи, иако му је живот препун бола и страдања, или је боље да се брзо пресели у вечни живот, како би избегао телесна и душевна страдања.
О. Василије Костић: Смисао Божића и породица
Архимандрит Василије Костић за Радио „Светигору“ говорио је на тему Божића и породице и том приликом казао да је Божић прије свега празник незамисливог – да је Бог постао човек.
Митрополит Лука (Коваленко): Екуменистичка офанзива као инструмент геополитике. Медији, финансије и дипломатија Ватикана и Фанара
Екуменистичке иницијативе Ватикана и Фанара у XXI веку претвориле су се у свеобухватан геополитички пројекат, који користи медије, финансије и дипломатију ради измене канонског пејзажа Православља. Одговор може бити једино чврсто стајање у Истини, поткрепљено зрелом стратегијом, системском заштитом, међуцрквеном солидарношћу и сопственом информационом самосталношћу.
Зоран Кинђић: Божија правда
Као што би минимализовање Божије милости било претешко за нас, тако би минимализовање Божије правде у великој мери лимитирало наш духовни напредак.
Митрополит Сава (Испер): Мушко и женско створи их, да се узајамно допуњују
Митрополит Сава: Чак и ако би већина наших новопридошлих заиста били мушкарци, то не би требало да нас узнемирава; напротив, треба да се сетимо да „Дух дише где хоће“ (Јн. 3,8). Можда Он у једну парохију доводи више жена, у другу више мушкараца, у трећу више старијих. Каква је то брига наша? Зар не треба, напротив, да их топло примимо и да се радујемо заједно са Оцем Небеским? Зар не треба да се марљиво трудимо да бринемо о онима које нам је Он поверио у свакој заједници?