У православном чину венчања, младенци се крунишу у Име Свете Тројице. (...) Могућности за исцељење од страсти кроз аскетски подвиг међусобног потчињавања, старања о деци, стављања интереса породице испред сопствених, као и преношења гостољубиве милости Господње ближњима, готово су безграничне.

„Знамо и убеђени смо да је отпадање од Цркве — било у раскол, било у јерес, било у сектантство — потпуна погибељ и духовна смрт. За нас не постоји хришћанство изван Цркве. Ако је Христос створио Цркву и ако је Црква Тело Његово, онда се одвојити од Његовог Тела значи умрети." - свети Иларион Тројицки

У крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици синоћ је одржана промоција албума народног гуслара Максима Војводића „Битка на Паштрику“, према истоименој поеми аутора Славка Перошевића, које је ујено био наратор вечери. Био је ово догађај који је, по броју присутних и снази поруке, превазишао уобичајене културне оквире и прерастао у снажно сабрање сјећања, истине и поштовања према херојству Војске Југославије.

Православна Црква веома брине о томе да сви будемо једно. Још у време Светог Василија Великог и Светог Јефрема Сирина, у градовима и заједницама певало се и на три језика — грчком, сиријском и јерменском. За нас језик или култура нису препрека.

Док смо обилазили место где је Свети Јован крстио Господа, један архијереј је рекао како би било лепо да имамо ту свој манастир или цркву, као Грци и Руси. Сат касније, чудо. Принц Гази Бин Мухамед патријарху Порфирију је пренео жељу свог оца да Српској православној цркви поклони парцелу. Кључ је у љубави принца према православљу. И нашим Дечанима.

„Ко верује да се савршено јединство са Богом постиже само кроз подражавање и лични однос, без божанске благодати Духа — као што бива са онима који имају пријатељска осећања и љубе једни друге — и да је божанска благодат навика стечена кроз подражавање, а не натприродно и неисказиво озарење и божанска енергија која се невидљиво види и несхватљиво разумева од оних који су тога достојни, нека зна да је пао, не схватајући то, у јерес месалијана.“ (свети Григорије Палама)

Свештеник, дакле, истовремено мора бити и „чувар предања“ и „градитељ будућности“ уз континуирано акцентовање сведочења Христа и проповеди Јеванђељске речи на језику који старије генерације разумеју срцем, а млађе разумом. 

The priest, therefore, must simultaneously be both a “guardian of Tradition” and a “builder of the future,” continually emphasizing the witness of Christ and the preaching of the Gospel in a language that the older generations understand with their hearts, and the younger with their minds.