Он није био човек — био је гром и муња у виду човека. Владалац, песник, филозоф и бунтовник, монах, који је са истом лакоћом у рукама носио и сабљу и перо. Свака Његова реч била је пророчка за неколико наредних генерација — заправо, за вечност. 

Фундаменталиста и фанатик су нихилисти колико и болећиви, раслабљени и безвољни проповедник апстрактне идеје свеопште љубави, јер ни један ни други пред собом немају конкретне људе, нити их ти људи заправо интересују.

У суботу, 1. новембра 2025. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит милешевски г. Атанасије освештао је земљиште у селу Оџак код Пљеваља на коме ће се градити црква посвећена Преображењу Господњем. 

Прослављен празник Светог Гаврила Грузијског свечаном литијом.

Није студирала теологију, а ипак је оличење богословља Оваплоћења: да је Бог узео тело и обитава међу нама, и да светост није резервисана за малобројне, већ сија у свакој особи која живи у Христу.

Лучин дан — дан када је своју часну и чисту душу предао Господу у наручје Петар I Петровић Његош, митрополит црногорски. Служио је Богу и народу вјерно и часно, у тешким, можда и најтежим временима у историји Црне Горе и Брда.
Позивао је владика Црногорце и Брђане на слогу, јединство и вјеру у Христа Спаситеља. Мирио је завађена племена, носио штап као Мојсије, и као Мојсије често доживљавао понижења, издаје, братске сукобе и пад свога рода. Али никада није клонуо духом.

Уз молитвено учешће неколико хиљада верних сабраних под сводовима заветног храма српског народа на Врачару, међу којима је био и председник Републике Србије г. Александар Вучић са највишим државним представницима, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је служио 1. новембра 2025. године, на Задушнице, годишњи парастос пострадалима у трагичној несрећи на Железничкој станици у Новом Саду, али и свим од века преминулим православним хришћанима.