Естонска хришћанска православна црква и Пјухтицки манастир у Куремеу обратили су се Европском суду за људска права са захтевом да поништи закон који их приморава да прекину везе са Московском патријаршијом или се суоче са укидањем, саопштили су њихови адвокати.

Закон, који је Врховни суд потврдио 8. јуна, налаже Цркви да прекине административне везе са Московском патријаршијом и да до 28. децембра изабере новог митрополита. Његово Високопреосвештенство митрополит Евгеније протеран је из земље 2024. године, иако су власти отворено признале да он не представља претњу. Он и даље остаје митрополит талински. Уколико Црква не испуни ове захтеве, министар унутрашњих послова намерава да затражи њено принудно укидање, изјавио је адвокат Цркве Артур Књазев.

Председник Естоније Алар Карис два пута је одбио да прогласи закон пре него што је он трећи пут усвојен, 17. септембра 2025. године. Потом се обратио Врховном суду, тврдећи да је закон неуставан. Врховни суд је на пленарној седници потврдио закон, тумачећи га тако да забрањује административне, али не и верске везе. Шест од 17 судија, међу којима и председник Врховног суда, издвојило је мишљење, сматрајући да закон не испуњава захтев правне извесности.

„Од Цркве и манастира не тражи се једноставно да измене један документ“, рекао је Књазев. „У православном хришћанству не можете сами преписати црквена правила и остати православни. Ко то учини, одрекао се вере коју је изабрао и коју је до тада сматрао истинитом.“

Према његовим речима, Министарство унутрашњих послова у суштини им нуди „избор између две немогуће могућности — изаберите другу Цркву или ћемо окончати ваше садашње деловање“.

Књазев је указао и на Европску конвенцију о људским правима. „Држава може да уређује начин на који се вера јавно испољава“, рекао је он. „Она не може да примора човека да промени своју веру. Управо се то сада догађа.“

Адвокат Стивен-Христо Евестус, који такође заступа Цркву, изјавио је да образложење Врховног суда није у складу са текстом самог закона. „Појам захваљујући којем је закон проглашен уставним уопште се не помиње у самом тексту закона“, рекао је он. Додао је да је Министарство током читавог поступка тврдило да морају бити прекинуте и административне и верске везе и да Црква и манастир управо по том основу потпадају под забрану.

„Ниједан естонски државни орган није утврдио да су Црква или манастир учинили било шта противзаконито“, рекао је Евестус. „Постоји казна, али нема прекршаја.“

Књазев је говорио и о самом манастиру, у којем живи око 90 монахиња, чија је просечна старост већа од 60 година. Монахиње се на том месту моле већ више од 135 година, рекао је он, и увек се моле и за Естонију. „Ако молитве 90 старијих жена могу да угрозе националну безбедност, онда проблем није у монахињама“, рекао је Књазев.

Измене Закона о црквама и верским заједницама ступиле су на снагу 27. јуна 2026. године, а верским заједницама остављен је рок од шест месеци да се ускладе са новим одредбама. У јануару 2025. године Црква је из свог назива уклонила речи „Московска патријаршија“. Министарство унутрашњих послова оценило је да та промена није довољна, будући да статут Цркве и даље захтева потпис патријарха Кирила за доношење важних одлука.

Извор, фото: orthochristian.com

Превод са енглеског: Редакција портала "Живот Цркве"