Ускоро ће из штампе изаћи књига преподобног Јустина (Поповића) „Тумачење на Јеванђеље по Матеју", у преводу митрополита Берлинског и Немачког Марка (Арндта).

Данас пак увелико свједочимо да и пастири и терапеути ужурбано напуштају ентелехију класичног свијета. Сусрет се премјешта у простор екрана, исповијед у објаву на друштвеним мрежама, а унутрашња борба у виртуелни садржај. Као да ране, трауме, невоље, недаће и несреће захтијевају јавни перформанс, а не исцјелитељски третман.

"Мати Силуана учи да се тајна Православља састоји у преображају свега што јесмо и свега што смо од Бога примили – како би се све то Њему вратило." 

"Он је дотле ишао по народном послу у Петербург и Беч, био је председник Савета, предводио војску на Шапцу, крај Дрине, на Врачару и по другим местима, али то је све чинио као свештеник, као прота. Сада пак - 1811. године - учинило му се да војводска диплома уништава његову синђелију и свештенички чин, који му је био милији од свију других чинова, и који је чин до гроба поштовао више него друге светске чинове.”

Али потом, без икаквог гласања — ни јавног, ни тајног, ни подизањем руку (...), и када је била субота и када су неки већ одлазили, састављено је саопштење за јавност. У том саопштењу представљено је као да је одржано гласање. А гласање се не одржава у саопштењу за јавност — гласање се спроводи на седници. Тамо је једноставно забележено да је „Црква Грчке донела одлуку".

Недeља Страшног суда нас учи да није довољно само исповедати веру у Христа. Када се Христос врати, неће нас питати да ли смо веровали у Њега, већ да ли смо Га следили, настављајући Његово дело утехе сиромашнима, невољенима и заборављенима. Христос то тражи од нас, који носимо Његово Име, јер Он зна шта значи бити презрен, одбачен и заборављен. На ову Недeљу Страшног суда сетимо се великог парадокса у срцу наше вере: да су „најмањи од ове браће“ најсличнији Христу.

Тада су ме упитали да ли сам сагласна да он (прим.ред.: њен муж) остане тамо заувек. Предложили су да потпишем изјаву којом дајем сагласност да постане монах. Пристала сам и потписала. И он је остао на Светој Гори, код светог Георгија Зографског и Пресвете Богородице, као монах Дамјан. Та његова и моја одлука одредила је и моју судбину.