Крст Свете Нине — крст исплетен од винове лозе. По предању, Пресвета Богородица јавила се Светој Нини у сну и предала јој крст пре него што ју је послала на мисионарску делатност у Грузију. Крст Свете Нине јесте главна светиња Грузијске Цркве.

Ако Га уклонимо из Писма, лишавамо себе трагова Исуса Христа откриваних кроз читав Његов дуги план спасења и домостроја, и предајемо их другима. Да ли верност у љубави значи одбацити трагове вољенога? Изазов се не решава одбацивањем нашег наслеђа, него његовим очувањем и откривањем његовог истинског смисла.

У нашем народу, а не само у Цркви, уврежено је мишљење да је Св. Сава највећи српски просветитељ. Такво мишљење нашло је израз како у тропару Св. Сави, у коме се каже да је био учитељ који је просветио своју отаџбину, тако и у молитви, у којој му се обраћамо као просветитељу српске земље. Међутим, оваквом гледишту углавном нису склони они који су васпитани у духу модерног западноевропског погледа на свет.

Архиепископ фински Илија, који се фотографисао са лидером црногорких расколника у Риму и додатно подкрепио сумње у постојање контаката између Фанара и расколоничке структуре у Црној Гори, у прошлости је давао симптоматичне и контрадикторне изјаве.

Пре хапшења је служио у храму Свете Варваре, тамо је била и његова резиденција. Отуда су га одвели касно у ноћ. Причао је: „Док сам затварао врата пао ми је жезал и стекао сам утисак да ћу се вратити овамо.“ Патријарха је осуђен на 10 година логора, али је пресуда затим ублажена и пустили су га 7 година касније. Наравно, пре свега је дошао у храм свете Варваре. Успут је мислио: од врата храма до олтара ћу пузати на коленима и прва икона коју видим биће „моја спаситељка“.

Када би дошао до стихова у Јеванђељу по Јовану у којима се описују чудеса Господа нашег Исуса Христа, на њима се није задржавао. Јер, чуда се нису уклапала у Бултманов критички систем, тако да је наш уважени професор (Ролоф) остављао свима на вољу да ли ће у чудеса да верују или неће.

Црквени скандал који је избио између Хелсинкија, Истанбула и Цетиња отворио је ново поглавље у „дипломатији“ Фанара. Док се фински архиепископ Илија на друштвеним мрежама гневно ограђује од контаката са расколницима, црногорска штампа објављује протоколарне детаље њиховог заједничког рада у Риму. Коме веровати у овој причи, где „случајни сусрет“ сумњиво подсећа на већ виђени украјински сценарио?