Архиепископ Јован (Пељуши): Богословски и црквени допринос архиепископа Анастасија
Уводно излагање првога дана Међународне конференције у част блаженопочившег Архиепископа Анастасија, поводом прве годишњице његовог упокојења.
Лазић: Отимање имовине - покушај прекрајања историје и брисања српског идентитета
Теолог Небојша Лазић изјавио је да отимање имовине Србима и Српској православној цркви у Федерацији БиХ, укључујући и најновије примјере у Мостару, Челебићу и Коњицу, представља покушај прекрајања историје и брисања идентитета српског народа.
Александар Живковић: Зашто кардинал Кухарић није дошао у Јасеновац?
Мало позната чињеница о позиву СПЦ загребачком кардиналу Фрањи Кухарићу да посети Јасеновац приликом освећења тамошње цркве септембра 1984. године, и његово одбијање да то учини, отвара нова питања у крајње компликованим односима Цркве у Хрвата – Ватикана и Српске православне цркве.
Обретене чесне мошти преподобне Јелисавете Пасарејске
"Често заборављамо оно што је суштинско. Лик схимонахиње Јелисавете блиста попут примера из житија древних пустињака. Она подстиче свакога од нас да ценимо време и да га што више посвећујемо Господу. Она подстиче монахе да не воле ништа више од Бога, како нам се и говори у тренутку монашења." - владика Тимотеј Праховеану.
Фреска Доброг Пастира пронађена у Никеји
Према речима стручњака који су учествовали у ископавањима, којима руководи Музеј у Изнику, гробница потиче из III века, из времена када су хришћани још увек били изложени прогонима у Римском царству, што ову фреску чини драгоценим сведочанством вере која је исповедана и практикована у тајности.
„Речи архимандрита Емилијана могу се назвати новим ‘Добротoљубљем’“
Пре свега нас је задивило то што се у речима архимандрита Емилијана осећа огромна духовна сила, живо искуство истинског сусрета са Богом. Његове речи могу се назвати новим „Добротољубљем“, написаним савременим језиком за савременог човека, а истовремено се у њима осећа дубина списа древних отаца.
Богдан Деспотовић: Поглавар црногорских расколника се састао са високим представником Константинопољске патријаршије
Састанак у Риму јасно показује да „украјински сценарио” остаје на дневном реду, а уверавања Фанара о немешању у послове Српске православне цркве у Црној Гори се испостављају само као тактички маневар. Контакти између Фанара и црногорских расколника не само да постоје, већ и очигледно јачају.