Помесне цркве одбијају евхаристијско општење са представницима „ПЦУ” не због неспремности на компромис, већ зато што признавање статуса свештенослужитеља лицима без законите хиротоније руши учење Цркве о Светој Тајни свештенства.

„Мој патријарх“ – тако за Његову Светост и Блаженство католикоса-патријарха Илију II у Грузији може да каже свако. Патријарх Илија је овде несумњиво човек који ужива највећу љубав – и оних који верују у Бога и оних који не верују, и обичног народа, и интелигенције. Притом ће вам свако испричати своју личну причу о односима с патријархом.
 

Говорећи анонимно за УПН-САД, пошиљалац овог писма је изјавио: „Видећете да нису Архонти, већ архиепископ Елпидофор ваш главни и најопаснији непријатељ — непријатељ целог америчког Православља. Не могу вам рећи све детаље. Лицемеран је и опрезан, али тренутно чини све да вас уништи. Само јавно разоткривање и широка срамота могу га зауставити.“

Театар апсурда. То је наша стварност данас. У свему, у најмањем. Испред мене новине, старо стјециште апсурда, са насловом: “Срби неће бити странци на Косову – сви ће добити приштинска документа!”. Поред мене – жучна расправа двојице пријатеља: Иран, Израел, пројектили, базе, цијена нафте, Трећи свјетски рат, Апокалипса јуче. Испред мене Нови Завјет на хеленском и Стари Завјет на јеврејском и никаква могућност саопштавања чињенице да су то списи на језицима на којима их је Бог откривао а не геополитички манифести.

Нису данас, 17. марта 2026. године, 22 године од Мартовског погрома 2004, него 22 године погрома који траје и који се не зауставља.

Институт за српску културу Приштина – Лепосавић

Како би ситуација достигла максималну тачку кључања и ујединила хришћански свет против Ирана, Техерану би се приписало и оштећење Храма Гроба Господњег. За снаге које се залажу за Трећи храм није проблем да искористе Светињу у својој игри. То им чак и одговара, пошто Господа Исуса Христа не признају и припремају пут за антихриста.